Pamet uveliko pakuje kofere

Izvor: Novosti
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=172147&title_add=Pamet%20uveliko%20pakuje%20kofere&kword_add=studenti,%20odlazak%20mladih



Pamet uveliko pakuje kofere
B. BORISAVLJEVIĆ - J. SKENDERIJA,


„ODLIV mozgova“ iz Srbije se nastavlja. Poslednje istraživanje Studentske unije Srbije (SUS), urađeno među 3.000 studenata sa 49 državnih fakulteta, pokazalo je da dve trećine akademaca upisuje fakultet sa ciljem da se zaposli u inostranstvu. Na pitanje „gde vide svoju budućnost posle diplomiranja“, trećina njih je odgovorila - u inostranstvu.
Prema rečima Nataše Sajlović, koordinatora za nastavu i nauku SUS, naši diplomci bi najviše voleli da odu u Ameriku, Nemačku, Francusku i Italiju. Osnovni razlog odlaska iz zemlje je loša materijalna situacija i nemogućnost bavljenja naučnoistraživačkim radom.
Preciznih podataka koliko je visokoobrazovanih napustilo zemlju nema, a u Ministarstvu za dijasporu kažu da je sve na nivou procena. Računaju da je iz zemlje otišlo između četiri i pet hiljada profesora i oko 15.000 asistenata i magistara. Ni u Rektoratu Univerziteta u Beogradu nemaju podatke o broju onih koji su otišli.
- Kada budu stvoreni uslovi da može normalno da se živi od svog rada, da mlad čovek ima primanja od kojih može sebi da obezbedi egzisteniciju i stvara porodicu, odliv mozgova će biti zaustavljen - kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta
u Beogradu.
Da nije sve tako crno pokazuju primeri nekoliko najboljih studenta BU, koji su, ipak, rešili da ostanu u zemlji. Aleksandar Jović je na doktorskim studijama na Fakultetu za fizičku hemiju i, kaže, nema nameru da ode.
- Kvalitet studija u inostranstvu nije ništa bolji nego kod nas - objašnjava Jović. - Ako se gleda materijalna strana to se, svakako, ne može porediti sa našim uslovima. Ipak, u Srbiji si nekako svoj na svome. Bilo gde da odeš uvek ćeš biti stranac, jednostavno ne pripadaš tom okruženju.
Njegova koleginica sa ekonomije Dragana Draganac je najbolji student Ekonomskog fakulteta. Diplomirala je sa prosekom 9,97, dok je na master studijama prosek deset. Trenutno je angažovana kao saradnik u nastavi, pa svoje znanje prenosi mlađim kolegama.
- Od naših profesora i studenata stekla sam početna znanja i iskustva i smatram da je ostanak u zemlji način da im se odužim i zahvalim - kaže Draganac. - „Odliv mozgova“ se može sprečiti, ali se moramo potruditi da što ranije zapazimo vredne i inteligentne učenike i studente i motivišemo ih investiranjem u njih, stipendijama i dobrim radnim mestima. Celo društvo bi trebalo da uči da ceni uspeh.
Kristina Davidović, student generacije Univerziteta u Beogradu, završila je medicinu sa prosekom 9,97, privodi kraju studije na FON, gde su u indeksu sve desetke, a specijalizovaće radiologiju. I pored mogućnosti da napusti zemlju, rešila je da ostane.
- Nisam otišla zato što verujem i nadam se boljim danima u Srbiji - smatra Davidovićeva. - Verovatno bih sa završenim Medicinskim fakultetom imala tri-četiri puta veću platu u inostranstvu, ali ništa ne može da zameni srpski jezik, prijatelje koji me čekaju posle posla, porodicu koja je uvek tu i toplinu Balkana. Ići ću na usavršavanje u inostranstvo, ali ću se uvek vraćati u Srbiju jer imam ugovor za Kliničkim centrom Srbije.

KORIST IMAJU DRUGI
GUBICI koje Srbija ima zbog odlaska mladih stručnjaka ogromni su. Država je ulagala u njihovo školovanje, a korist od znanja imaju druge zemlje. Procene govore da školovanje jednog dobrog stručnjaka Srbiju košta između 30.000 i 40.000 evra.

Svaki treći student želi u inostranstvo

Izvor: Dnevni list Danas
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/svaki_treci_student_zeli_u_inostranstvo.55.html?news_id=184267

Svaki treći student želi u inostranstvo
AUTOR: B. C.
Beograd - Skoro 16 odsto studenata radi tokom studija, od kojih 7,8 odsto radi puno radno vreme, pokazuju rezultati istraživanja studentske populacije 2009, koji su predstavljeni juče u Belom dvoru. Nešto manje od polovine studenata ističe da bi njihovo studiranje bilo ugroženo ukoliko ne bi zarađivali.

Oglasite se na www.danas.rs
Više od deset odsto ispitanika ima obezbeđen posao nakon studija, neodlučno je oko 22 odsto, dok nema obezbeđen posao skoro 70 odsto. Posao u državnoj firmi očekuje 37,2 odsto studenata, u privatnoj 25,4 odsto, a polovina očekuje da će se zaposliti u roku od godinu dana. Tri četvrtine njih očekuje zaposlenje u struci.

Da ode iz Srbije nakon završenih studija planira ukupno 27,7 odsto studenata, manje od četvrtine u inostranstvu želi da završi postdiplomske studije, dok nikada zemlju ne bi napustilo oko 15 odsto. Najpoželjniji inostrani univerziteti su u SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i Italiji. Nameru da upiše postdiplomske studije u Srbiji ima ukupno 42,3 odsto ispitanih.

Jedan od najvećih problema studija jeste nizak stepen primenljivosti znanja stečenih na fakultetu, s obzirom na to da je više od polovine studenata reklo da nije imalo praksu tokom studija.

Rezultati pokazuju da skoro trećina ne zna da li je fakultet koji pohađaju prošao kroz proces akreditacije, da više od trećine ne zna šta znači ESPB (evropski sistem prenosa bodova), kao i da većina nikada nije videla rezultate evaluacije o radu nastavnika.

Mladi hoće u tuđinu

Izvor: Novosti
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=171693&title_add=Mladi%20ho%C4%87e%20u%20tu%C4%91inu&kword_add=studenti,%20odlazak%20mladih

Mladi hoće u tuđinu

B. BORISAVLJEVIĆ, 22.02.2010 20:38:11 Ocena: 2.43 (Glasova: 14) Komentara: 19
TREĆINA studenata planira da zauvek napusti Srbiju. A, dve trećine ispitanika kažu da su fakultet upisali s namerom da se zaposle u inostranstvu. Na "top listi" zemalja u kojima bi se trajno nastanili su SAD, Francuska, Nemačka i Italija.
Ovo su rezulatati istraživanja Studentske unije Srbije, urađenog na uzorku od 3.093 studenta sa 49 fakulteta državnih univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru i Prištini. Najviše studenata iz Niša planira da ode iz zemlje, a najmanje to žele akademci sa Univerziteta u Prištini.
- Svaki šesti student nezadovoljan je odnosom nastavnika - ističe Nataša Sajlović, koordinator resora za nastavu u nauku SUS. - Organizacijom nastave je nezadovoljan svaki četvrti student, a skoro trećina akademaca nije zadovoljna literaturom.
Prema njenim rečima, jedan od najvećih problema je nizak stepen primenljivosti znanja stečenog na studijama. Više od polovine ispitanika (51,2 odsto) rekli su da nisu imali uopšte ili su imali nedovoljno prakse, a najnezadovoljniji su studenti u Novom Sadu i Kragujevcu. Istovremeno, skoro polovina anketiranih smatra da su osposobljeni za rad posle studija.
Dve trećine akademaca očekuje zaposlenje u struci, a poslu u državnoj firmi se nada 37,2 odsto ispitanika. Državnom poslu se nada najviše studenata iz Novog Pazara, a najmanje iz Beograda. Unapred obezbeđen posao ima dest odsto studenata.

NEDOVOLJNO INFORMISANI
ČETVRTINA ispitanih studenata ne zna da li je njihov fakultet akreditovan, a 65 odsto njih nikada nije pročitalo statut fakulteta. Iako svake godine protestuju zbog upisa godine, ističući da su preopterećeni, u ovom istraživanju više od polovine ispitanika se izjasnilo da ispunjavaju obaveze bez većih poteškoća.

Izvor: Novosti


Znanjem do kapitala
B. BORISAVLJEVIĆ, 23.02.2010 20:35:00
LOŠA ekonomska situacija i položaj mladih naučnika osnovni su razlozi zašto većina diplomaca želi da napusti našu zemlju. Istraživanje Studentske unije Srbije pokazalo je da čak dve trećine mladih upisuje studije s namerom da se zaposli u inostranstvu.
Nema preciznih podataka o mladima koji su spakovali diplome u kofere i otišli, ali se zna koga svet najviše traži. Jovan Ličina, predsednik Studentskog parlamenta BU, kaže da su najtraženiji naši diplomci sa tehničkih i prirodnih nauka.
- Oni najviše odlaze zbog boljeg standarda, jer u inostranstvu za nekoliko godina rada uspeju da steknu ono što ovde, možda, ne bi uspeli do penzije - objašnjava Ličina. - To se posebno odnosi na inženjere elektrotehnike. Osnovne studije kod nas su mnogo teže, tako da se i studenti koji odu pre diplomiranja veoma dobro snalaze.
U anketi SUS se najviše studenata iz Niša izjasnilo da bi želelo da se zaposli u inostranstvu. Predstavnik niških akademaca u Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije Miša Živić, kaže da je glavni razlog manjak radnih mesta.
- Ponuda poslova je koncentrisana u Beogradu i Vojvodini, dok je u unutrašnjosti veoma mala - kaže Živić. - Zato se mladi ljudi školuju s namerom da napuste zemlju, a to se posebno odnosi na studente Elektronskog i Mašinskog fakulteta.
Stručnjaci sa beogradskog ETF nalaze se na rukovodećim mestima u "IBM", "Majkrosoftu", "Guglu", "Soniju". Aleksandar Tolić, iz Udruženja studenata elektrotehnike Evrope, navodi da su elektroinženjeri i softverski inženjeri veoma traženi.
- Mladi odlaze i zbog nedovoljnog ulaganja u postdiplomske studije - smatra Tolić. - Ne znam nijednog kolegu koji je otišao na te studije, a da je poželeo da vrati.
Profesor Hemijskog fakulteta Živoslav Tešić, kaže da su u ovoj ustanovi, ipak, uspeli da nešto promene.
- Otvorili smo Inovacioni centar, zaposlili smo 25 mladih istraživača koji od Ministarstva nauke dobijaju platu od oko 45.000 dinara - objašnjava Tešić. - Oni mogu da se opredele da li žele da se bave samo naučnim radom ili da rade u nastavi.

SAMO PROCENE
MINISTAR za dijasporu Srđan Srećković kaže da nema preciznih podataka koliko je visokoobrazovanih stručnjaka napustilo zemlju, već je sve samo na nivou procena.
- Smatra se da je oko 4.000-5.000 profesora otišlo iz zemlje i oko 15.000 asistenata i magistara - kaže Srećković. - Koliko je diplomaca otišlo, niko ne zna.