Izvor: Novosti


Znanjem do kapitala
B. BORISAVLJEVIĆ, 23.02.2010 20:35:00
LOŠA ekonomska situacija i položaj mladih naučnika osnovni su razlozi zašto većina diplomaca želi da napusti našu zemlju. Istraživanje Studentske unije Srbije pokazalo je da čak dve trećine mladih upisuje studije s namerom da se zaposli u inostranstvu.
Nema preciznih podataka o mladima koji su spakovali diplome u kofere i otišli, ali se zna koga svet najviše traži. Jovan Ličina, predsednik Studentskog parlamenta BU, kaže da su najtraženiji naši diplomci sa tehničkih i prirodnih nauka.
- Oni najviše odlaze zbog boljeg standarda, jer u inostranstvu za nekoliko godina rada uspeju da steknu ono što ovde, možda, ne bi uspeli do penzije - objašnjava Ličina. - To se posebno odnosi na inženjere elektrotehnike. Osnovne studije kod nas su mnogo teže, tako da se i studenti koji odu pre diplomiranja veoma dobro snalaze.
U anketi SUS se najviše studenata iz Niša izjasnilo da bi želelo da se zaposli u inostranstvu. Predstavnik niških akademaca u Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije Miša Živić, kaže da je glavni razlog manjak radnih mesta.
- Ponuda poslova je koncentrisana u Beogradu i Vojvodini, dok je u unutrašnjosti veoma mala - kaže Živić. - Zato se mladi ljudi školuju s namerom da napuste zemlju, a to se posebno odnosi na studente Elektronskog i Mašinskog fakulteta.
Stručnjaci sa beogradskog ETF nalaze se na rukovodećim mestima u "IBM", "Majkrosoftu", "Guglu", "Soniju". Aleksandar Tolić, iz Udruženja studenata elektrotehnike Evrope, navodi da su elektroinženjeri i softverski inženjeri veoma traženi.
- Mladi odlaze i zbog nedovoljnog ulaganja u postdiplomske studije - smatra Tolić. - Ne znam nijednog kolegu koji je otišao na te studije, a da je poželeo da vrati.
Profesor Hemijskog fakulteta Živoslav Tešić, kaže da su u ovoj ustanovi, ipak, uspeli da nešto promene.
- Otvorili smo Inovacioni centar, zaposlili smo 25 mladih istraživača koji od Ministarstva nauke dobijaju platu od oko 45.000 dinara - objašnjava Tešić. - Oni mogu da se opredele da li žele da se bave samo naučnim radom ili da rade u nastavi.

SAMO PROCENE
MINISTAR za dijasporu Srđan Srećković kaže da nema preciznih podataka koliko je visokoobrazovanih stručnjaka napustilo zemlju, već je sve samo na nivou procena.
- Smatra se da je oko 4.000-5.000 profesora otišlo iz zemlje i oko 15.000 asistenata i magistara - kaže Srećković. - Koliko je diplomaca otišlo, niko ne zna.